SINAC – Djeca su odlučila nek Gacka ipak teče i nismo je zarobili u staklo, ali smo motive iz vode i sa obale prenijeli na oslikane čaše koje su dječica ponijela kućama da im služe za piće. Pokušali su zajedno s roditeljima, koje moram pohvaliti i ovaj put za izvrsnu suradnju, pronaći komadiće prirode koji su im lijepi i posebni te ih razgledati prikupiti i ubrati u malu zbirku kamenčića, bilja i raznog drva koje nas je okruživalo.
Onda u drugom dijelu druženja, ugodno koristeći hlad voćnjaka Ane Šlat, blagovali smo pripremljenu hranu koju nam je i ovog puta donirao KUD „Lipa“ Sinac te zatim krenuli skupiti doživljaje na papire u proznu i poetičnu riječ i evo uradaka djece i roditelja. Zaista lijepa zabilješka trenutka. Zadatak je bio postavljen tako da u uradcima koristimo što više domaćih, možda i zaboravljenih riječi pa bi se moga zvati i BESEDE IZGUBLJENE.
„Noćaske doksan sidila na kantrigi bila jaka škurina, a oganj je lipo tinjal. U vani je puvalo, pa je malo bila i promaja kroz laštre. Kad san išla leć zela san iz škrinje biljac za zagrnula krevet i košunel. Jutroske kad se sve zbudilo još pri rosi trebaalo je zdenut stog slame dok je mlitavija. Kad smo zgotovili delo valjalo je ča blagovat. Kašnje me već čekal drugi posal. Trebalo je sinoć u maštelu namočene koperte izaprat na pučini.“ Laura, Eva, Jakov, Nikol, Tin, Marija, Matea i Ana.
„Iden brat drenjule. Zimljen kantrigu da malo seden. Pijen mliko. Biljac je iza vrat. Zdivanje stoga je završeno. Vagir je zakačen za trupac. Macan se kolje u grmlju. Malin je samlil brašno. Kruv je pojeden. Žmare se stopile. Slanina je obišena na podu. Police su gotove.“ Danijel i Luka
„Frnul repčan na malin
pod njin stupa biljac valja
biće sukna za coklje
za sveta tri Kralja.
Masnica se valja
šparketu se trumba žari
pekmez od sliv i rušve
vridna majka pravi.
Peče se rakija.“ Nikolina, Petar, Vedran, Iva i Jasna.
"Petej kukuriče. Jutro je. Treba se dizat, al neće glava od kosunela... Pogledan kroz poneštru, a vani maglušćina, gusta i bela kaj kiselina. Samo čerišnja u ćosku dvorišća blišći kaj da ju je neki zaljal rudom farbom. Ladno je u sobi, skoro čvika. Još malo pa će i biljac trebat. Stigla je jesen. Drenjule i slive kipidu u komu. Sitin se rakije,oštre i ljute. Man mi neka vrućina projde niz grebenicu. Dižen se polako. U kuhinji šparket gori, a iz padele nešto miriši. Fažol se kuva. Petak je. Vidin, slabo gori pa mećen jedan matrak da se ne ugasi dok mater ne dojde iz štale .I kruv se u trumbi peče. Da mi je pujst makar ednu landicu dok je nako tepal, al neću dočekat. Žuri mi se,moran ić delat..." Barbara i Tena.
Dječica su se do ove treće radionice međusobno već dobro upoznala i radovala se susretima. Poželjeli su još ovakvih susreta tako da smo dogovorili da se vidimo i idućeg ljeta. Hvala svima koji su na bilo koji način sudjelovali u ovom projektu o „Tri Gackina vrila“. Sada nam preostaje još napraviti malu papirnatu spomenicu na ove događaje i poslušati naše vrijedne glumce koji su marljivo učili tekst o zaljubljenom mlinaru pod nazivom „Divojkin ujam“.
Jasna Ilić
Fotografija: G. Sekula
PRINT
