OTOČAC – Spušćalo se nebo na zemlju – tako bi kazala naša baba Franca za jutrošnje vrijeme u Gackoj. Doista je pravo jesensko, od jutros cmolji kišica, magluštine se viju po okolnim brdima, vlage ima i u kostima. Prohladno.
I kad bi se čovjek ponadao da će se možda razvedriti, u jednom trenutku se sunce gotovo probilo kroz debele oblake, a onda je sastavila kiša, pada li pada, a na trenutke su to pravi pljuskovi. – Edva da moreš vidit prst pred okon – opet bi naša baba živopisno kazala o kakvoj se kišurini radi. Moglo se na lokvicama i lokvama po otočkim ulicama i cestama vidjeti da se stvaraju čvorići. Uskočila je baba Franca s objašnjenjem: - To ti znači, dragi moj, da će kiša dugo padat.
Eto, netko veli šugavo vrijeme, netko veli da je baš onakvo kako treba, ma tko će narodu ugoditi. Ne može ni sam Svevišnji, a kamoli tko drugi. Red je trpjeti jer „nakon kiše dolazi sunce“ – zbori naša baba, ne znajući za latinski izreku Post nubila Phoebus. I ne mora znati, ni ne treba joj, njoj iskustvo govori sve (kao da starim Latinima nije).
M. K.
PRINT
