Rekli bismo da ne znamo ni ojkati, kamoli orzati. Dakako ojkanje, zajedno s orzanjem, nalazi se na UNESCO-voj listi zaštićene nematerijalne baštine, a orzanje uživo moglo se čuti na nedavnoj 16. smotri folklora u Otočcu.
Zaorzali su muški članovi KUD-a Carza iz Poličnika (Zadarska županija), koji djeluje 12 godina te gostuje diljem Hrvatske. Osim dojmljivog orzanja, članovi KUD-a izveli su i kola, potkorak, kukulešće (nije kukunješće) i franak.
U dvorani Gackog učilišta odjeknulo je orzanje onako praiskonski (baš kao kad naš Tule zarozga) da se sav naježiš (lička varijanta ojkalice je rozganje, a dalmatinska orzanje). Znalci orzanja, mahom dakako stariji muškarci, ipak kažu: mi ne ojčemo, mi orzamo. I za orzanje, to specifično 'potresanje' glasa, trebaju naravno snažna pluća jer ono traje toliko dugo koliko basistima izdrži dah. Mlađih izvođača orzanja, na žalost, izgleda da ni nema, pa se radi o doista ugroženoj kulturnoj baštini.
Svakako je bio poseban doživljaj čuti uživo taj hrvatski (dinarski) glazbeni raritet za koji Dalmatinci znaju reći da im u turizmu vrijedi više nego stotine štandova s ćevapima.
I.B.
PRINT
