OTOČAC – Pol svita je pokvareno – zdvaja naša baba Franca. – Ako ni' i kaj više – domeće tome. Nismo do kraja razumjeli na koju „pokvarenost“ baba misli, misli li na nešto čemu je prošao rok trajanja pa zaudara, misli li na neku moralnu posrnulost („cura ti more bit pokvarena; udana žena ti more bit pokvarena; more i čij čovik bit pokvaren jerbo samo leti za tujin ženskami; …“), misli li možda na ljudsku prijetvornost, licemjerje pače, misli li na kraju na one ljude koji imaju namjeru nanijeti pakost komu? Priupitali smo je da nam razjasni o čemu i u čemu je stvar.
-Vidi, lej, vako, da tebi tvoja baba kaže. Ako san ja stara, nisan munjena, ja ako san stara nisan još toliko ćorava, ja ako san stara nisan toliko gluva da ne bi vidila. A naš narod ti je munjen, nako, kaj da nema pameti, svakomu veruje i ispovida se bolje neg popu na spovidi. Evo na, vidila ja na svoje oči kako nekvi šećedu po selu i raspićujedu se žive li ki u koj kući, pa unda biližidu kuće u kima niki ne žive, ke su zaključane. I sadaj ja tebe pitan zač se uni raspićujedu ke su kuće zaključane, a? Ča to njimi treba? Nisu poslani od države, nisu od općine, ki su i ča su nek sam vrag pogodi.
Doista smo bili iznenađeni njenim zamjećivanjem nekih stvari koje nam možda promiču mimo očiju, a da ih ne vidimo. Kako smo i sami malo u mozgu tutukasti, inzistirali smo kod naše babe France da nam pojasni u čemu vidi problem ili eventualnu opasnost.
-Ajme, ča si ti munjen, znala san da esi, al da si jopet toliko!? A ča ako su to kakovi tati, biližidu kuće u kima nikoga nema, ke su pod ključon. Znadu da u njimi nešto ima, pa ča bilo da bilo. El unda moredu lipo na miru provalit i plajsat po timi kućami, a? A? A? Da te čujen?
Morali smo se s njom složiti i potvrditi da je njena oštroumnost na vrhuncu. A kad s takvim čeljadetom, kao što je naša baba Franca, imate posla, bez kompleksa valja zatražiti i rješenje problema.
-Kad takove vidiš, stranjske ljude, nigda i' nisi vidil, man zabiližit dan i vrime kasu bili, zabiližit o komu su se raspićevali, zabiližit tabelicu na avtu ako su š njin došli, i man javit – puliciji. Eto, tako se to dela. Niš nas ne smi iznenadit!!!
Pa što joj na to reći, osim da prilično racionalno razmišlja i postupa. Naša baba Franca, Bog je poživio.
M. Kranjčević
PRINT
