KOMPOLJE – Rnula snižina, sve potrpala. Niki nikudaj. Red je prokapat i škapulat se sniga. I tako narod jopet izviri na javu. Al nema don Angjela! Celo Konpolje i šire se pita: kadi je, kadi je? Niki ne zna. – Da ga ni snig potrpal? – More, more bit, rne s krova i lako ti don Angjela potrpat, ni velike lubine. Jopet drugi velidu: - Ma ni, neki ga je vidil u gradu. More bit, more, un se svakudaj klati, zač ne bi bil u gradu. I tako, dok se narod nagaja, ima don Angjela, nema don Angjela, i sami smo se pitali kadi je don Angjelo. Medijski gljedano, naravno. Na portalu muk, na fejsu još gore.
I bacili smo se u potragu, kadi je medijski don Angjelo? Kadi je nestal? Borme na njega naletimo i pitamo ga: - Done, mi smo već bili u velikoj škrbi kadi ste? Da niste, ne daj ti Bože, medijski umrli. A un nami: - Ma nisan, nisan. Ja san van sadaj u medijskomu Prgatoriju. Metnul me fejs već osam dani. – Jopet? – ne verujemo sami sebi. – Jopet, jopet – veli un. – Po treći il četvrti put. – A siću česa sadaj? – pitamo mi, el. – Pa siću dva ćaće il dvi matere na Mesopustu u Dalmaciji. Užgalo i, a ja rekal po zdravon frštuntu da tako i treba. I uni mene – u medijski Prgatorij. Valjda mislidu da moredu donu usta svezat. Eeee, taj se ni rodil ki to more, don će jopet na blog, a tamo to ne vredi.
I sase vi pitate zač je ovo pisano na gackoj čakavšćini? Da vidimo el ti aparati na tomu vratarnjemu fejsu razumidu rvacke dijalekte. Ako „razumidu“, unda to nisu aparati, unda su tamo neki – aparatčici. Znamo i čiji.
M. K.
PRINT
