CRNO JEZERO – Crno jezero, Crno Jezero … kako god okreneš ime baš ne obećava, kao da sluti na nešto teško ili loše. A nije tomu tako, naziv je dobilo po tomu što se u jesensko-zimskom periodu ta kotlina napuni vodom i postaje pravo jezero, a kako oko njega raste gusta šuma, jezersko zrcalo bude tamne boje, odatle naziv. A onda po tomu periodičnom jezeru, koji je sam po sebi fenomen u kršu jer na toj lokaciji jedino raste hrast lužnjak (u kršu), dobilo je i maleno naselje svoj naziv, odatle i različitost u pravopisu.
Dakle, Crno jezero se nakon obilnih kiša napuni podzemnim vodama i postane pravo jezero. A baš taj trenutak krajem siječnja iskoristili su domaći momci da se u kajacima provozaju jezerom. Tim više što se oni na toj lokaciji u proljeće i ljeti voze – quadovima. U tome oni vide svu čar.
A to Crno jezero nije neka bara, mlaka, lokva, dosiže ono dubinu i do nekih desetak metara. Po mnogočemu je jedinstveno u Hrvatskoj.
-Onako sjediš u čamcu, miruješ na vodi, a oko tebe mir i tišina crnogorične i listopadne šume. Kao u nekom filmu. Ne znaš bili te bilo strah od te mistike ili da uživaš u nečem tako nestvarnome. Voda nije mutna ni bistra, slično kao Gacka sada, malo bistrija. Ali se dno ne vidi, ipak je to 'Crno' jezero. Sunce nije visoko na horizontu, pa zrake ne prodiru duboko. I sjena šume stvara dodatnu tamu. Ma kažem vam, kao bajka – utisci su jednoga od sretnika koji je plovio Crnim jezerom.
M.K.
PRINT
