OTOČAC – I dok se hrvatska javnost 'tresla' zbog represivnog progona pijevca bećarca u Slavoniji, hoće li ga zabraniti, ne će li ga zabraniti, na kraju je prevladala pamet pa ništa od zabrane (gdje li se samo zadjenula sloboda govora, toliko proklamirana i smatrana vrhuncem slobodoumlja i demokratičnosti?), a bećarac je onda bećarac samo kad je živ, kad se mijenja, kad nestaje i novi nastaje, kad mu život daje sadržaj. To je osnovna karakteristika usmene (narodne) književnosti, a bećarac u tu kategoriju nesumnjivo pripada.
Mnogi će se zapitati odakle sada odjednom sličnost između bećarca i 'kuharica', vezenih kuhinjskih krpa, kojima su se (nekada, rijetko sada) ukrašavali zidovi prostorija? Pa upravo u tomu što se izvezeni tekstovi na njima također prilagođavaju aktualnom trenutku. Evo, na ovom primjeru se to zorno vidi: Kuharice dobro fejsaj pa nam dobar ćuspajz zmešaj.
Aktualno do bola, svi fejsaju, mladi fejsaju, stari fejsaju, žene fejsaju, muškarci fejsaju, pa kako ne će i kuharice fejsati? Što su one Bogu zgriješile da ne bi fejsale? A kad se previše fejsa, troši se mnogo vremena (uzalud).
M. K.
PRINT
